Top

Adrenalin

Šta je andrenalin?

Adrenalin I norandrenalin su dva odvojena ali srodna hormona I neurotransmiteri. Oni su proizvedeni u centru (medulla) nadbubrežne žlezde i u nekim neuronima u centru nervnog sistema. Oni se ispuštaju u krvotok I služe kao hemijski posrednici i da prenesu nervne impulse na različite organe. Adrenalin ima mnoge različite radnje u zavisnosti od tipa ćelija na koju deluje. Međutim ukupan efekat adrenalina je da pripremi telo za “borbu ili beg” u vreme stresa to jeste za snažnu ili iznenadnu radnju. Ključ radnje adrenalina uključuje povećanje otkucaja srca, povećanje krvnog pritiska, proširenje vazdušnih prolaza u plućima, proširenje zenica u oku, prokrvljenost mišića i menja metabolizam u telu tako da maksimizira nivo glukoze u krvi (prvenstveno za mozak). Sličan hormon, norandrealin je pušten uglavnom iz nervnih završetaka simpatičkog nervnog sistema (kao i u relativno malim količinama medule). Postoji nastavljajući nizak nivo aktivnosti simpatičkog nervnog sistema koji dovodi do ispuštanja noradrenalina u cirkulaciju ali ispuštanje adrenalina se povećava samo u trenucima akutnog stresa.

Kako se kontroliše adrenalin?

Adrenalin je pušten većinom aktivacijom živaca koji su povezani za nadbubrežne žlezde, što aktivira sekreciju adrenalina i tako poboljšava nivo adrenalina u krvi. Proces se događa relativno brzo u periodu od 2 do 3 minuta stresnog događaja. Kada stresna situacija prestane nervni impulsi do nadbubrežne žlezde se spuštaju, što znači da nadbubrežna žlezda prestaje da proizvodi adrenalin.
Stres isto stimuliše oslobađanje andrerokortikotropnog hormona iz hipofize koji stimuliše proizvodnju steroidnog hormona kortzola iz kora nadbubrežnih žlezda. Steroidni hormon je bitniji u menjanju metabolizmau telu (tj. podizanje glukoze u plazmi) u uslovima dugoročnog, tekućeg (hroničnog) ne akutnog stresa.

Šta se događa ako imam previše adrenalina?

Suvišna proizvodnja adrenalina je česta. Većina ljudi je sklona stresnim situacijama i zato večina nas je upoznata sa tipičnim simptomima ispuštanja adrenalina kao: ubrzan rad srca, visok krvni pritisak, anksioznost, gubitak kilaže, preterano znojenje i podrhtavanje. Međutim ovo je normalna pojava tela što je namenjeno da nam pomogne uzvratiti stresnim situacijama: kada akutni stres prestane, simptomi vrlo brzo nestanu, tako se i hiper-sekrecija zaustavlja. Neke osobe sa gojaznošću I nelečenim opstruktivnim apneom u snu mogu biti izloženi visokim nivoima noradrenalina/adrenalina svake noći dok se bore da dišu, ovo može da igra ulogu u razvoju visokog krvnog pritiska kod takvih ljudi.
Veoma retko, suvišna proizvodnja adrenalina/noradrenalina može biti uzrokovana tumorom nadbubrežne žlezde koji se naziva phechromocytomo ili paraganglioma (ako se nalazi izvan nadbubrežne žlezde, ali uz živce simpatičkog nervnog sistema koji prolazi kroz grudi I stomak). Takvi tumori mogu biti genetski. Simptomi mogu uključivati tipične simptome viška adrenalina na naizmeničnoj osnovi u nekim slučajevima, simptomi mogu biti prilično blagi tako da su jedva primetni.

Šta se događa ako imam malo adrenalina?

Patiti od manjka adrenalina je veoma retka pojava, čak I ako si izgubi obe nadbubrežne žlezde kroz bolest ili operaciju. Pošto 90% noradrenalina u telu dolazi iz nervnog sistema, gubitak 10% preko nadbubrežnih žlezda nije tako značajan. Nedostatak adrenalina se stoga ne pojvaljuje kao medicinski poremećaj, izuzev možda izuzetno retkih I neobičnih genetskih nedostataka kateholominskih enzima.

Share
Trening Platforma

admin@treningplatforma.com