Top

Melanotropni hormon

Šta je melanotropni hormon?

Melanotropni hormon je kolektivno ime za grupu hormona peptida proizvedenim od kože, hipofize i hipotalamusa. U reakciji na ultraljubičasta zračenja (UV) proizvodnja od strane hipofize i kože je smanjena i igra ljučnu ulogu u pigmentaciji kože, očiju i kose. Vrši pigmentaciju izazivanjem kožnih čelija, melanocita, da proizvode pigment melanin; melanin štiti ćelije od DNA – (1) > DNA oštećenja, što može dovesti do raka kože (melanome). Melanotropni hormon se proizvodi od istog prethodnika kao i kod adrenokortioktropnog hormona, koji se naziva proopiomelanokortin (POMC). Iako je nazvan po svom stimulativnom efektu na pigmentne ćelije, melanotropni hormon može da potisne apetit delujući na receptore u hipotalamusu mozga. Ovaj efekat je smanjen leptinom, hormonom ispuštenim od strane masnih ćelija. Melanotropni hormon ima efekte i na druge delove tela; ima anti-upalne efekte, može delovati na isputanje hormona aldosterona, koji kontroliše ravnotežu vode i soli u telu i ima efekte na seksualno ponašanje.

Kako se melanotropni hormon kontroliše?

Lučenje melanotropnog hormona iz hipofize je povećano izlaganje na UV svetla. Za razliku od drugih hormona, ispuštanje melanotropnog hormona se ne smatra da je kontrolisano mehanizmom direktne povratne informacije.

Šta se događa ako imam previše melanotropnog hormona?

Direktna posledica viška melanotropnog hormona je povećana proizvodnja melanina. Do ovoga može doći od preteranog izlaganja suncu ili sunčanja. Međutim, kod ljudi sa visokim nivoem melanotropnog hormona u krv se ne mogu osunčati pravilno ilči uopšte da imaju pigmentaciju kože. Ljudi sa veoma svetlom kožom proizvode manje melanina zbog varijacija u njihovim receptorima za stimulaciju melanotropnog hormona, što znači da ne reaguju na nivoe melanotropnog hormona. Hiperpigmentacija ili abnormalno tamnjenje kože je pronađeno kod pacijenata sa primarnom adrenalnom insuficijencijom (Adisonova bolest). U Adisonovoj bolesti, nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona (uključujući kortizol). Kao posledica, hipotalamus stimuliše hipofizu da ispušta više adrenokortikotropnog hormona i da stimulišu nadbubrežne žlezde da proizvode više kortizola. Adrenokortikotropni hormon se može razbiti da bi proizvodi više melanotropnog hormona, dovodeći do hiperpigmentacije kože. Nivoi melanotropnog hormona su isto povećani kod trudnica ili žena koje koriste anti-bebi plule, što može uzrokovati hiperpigmentaciju kože. Kušingov sindrom, koji dovodi do povećanja proizvodnje adrenokortikotropnog hormona, može isto uzrokovati pojavu hiperpigmentacije kože.

Šta se događa ako imam premalo melanotropnog hormona?

Nedostatak melanotropnog hormona se javlja kod manjka pigmenta i kod gubitka prirodne zaštite od Uv zraka. Kod sekundarne adrenalne induficijencije, oštećenje hipofize sprečava ispuštanje adrenokortikotropnog hormona i melanotropnog hormona i dolazi do smanjene pigmentacije kože. Manjak melanotropnog hormona može uzrokovati povećanje upala, bola i problema sa spavanjem, kao i smanjenje nivoa anti-diuretičkog hormona, što urokuje žeđ i česta mokrenja. Nedostatak melanotropnog hormona može da dovede i do veće želje za unosom hrane i gojaznosti.

Share
Trening Platforma

admin@treningplatforma.com